Живот у екосистему: Водени, шумски и зељасти екосистеми

ЖИВОТ У ЕКОСИСТЕМУ

Водени, шумски и зељасти екосистеми

ОСНОВНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ

УСЛОВИ ЖИВОТА У ВОДЕНИМ ЕКОСИСТЕМИМА

Густина и гасови:

Вода је гушћа од ваздуха, садржи мање раствореног кисеоника и CO₂, што утиче на кретање и дисање организама.

Салинитет:

Растворене супстанце у води, посебно разне соли, одређују важну хемијску особину – салинитет.

Утицај дубине:

Са порастом дубине, количина сунчеве светлости и температура опадају, док притисак расте, што захтева адаптације.

Сила потиска:

Она је веома значајна за водене организме; омогућава појединим врстама да достигну знатно већу масу од копнених животиња.

Струјање воде:

Реке теку непрекидно, док се у стајаћим водама јављају таласи, плима, осека и вертикалне струје.

ЖИВОТНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ ВОДЕНИХ ЕКОСИСТЕМА

Главне групе организама и њихове карактеристике у воденој средини

НЕКТОН

Организми који слободно пливају

Обухватају већину врста риба

Укључују и водене змије (нпр. речна змија)

ПЛАНКТОН

Микроскопски организми који лебде

Фитопланктон - врши фотосинтезу (садржи уљане капи)

Зоопланктон - хетеротрофни организми

БЕНТОС

Организми на дну екосистема

Могу бити причвршћени (сесилни организми)

Врсте које се крећу, пужу или ходају по дну

Биљни свет и алге

Најзаступљеније су алге (бентос и планктон), као и разноврсне биљке које могу бити подводне, плутајуће или високе.

Повезаност животиња

Укључују праве водене, водоземне (жабе) и копнене животиње повезане ланцем исхране (птице попут патки и чапљи).

#FFD700

#72F082

#FF9B54

РЕКЕ

Различити услови живота од извора до ушћа

ГОРЊИ ТОК

СРЕДЊИ ТОК

ДОЊИ ТОК

<ul style="margin: 0; padding-left: 20px;"> <li style="margin-bottom: 22px;"><b style="color: #ffffff;">Услови:</b> Стрм пад, брз ток</li> <li style="margin-bottom: 22px;"><b style="color: #ffffff;">Адаптације:</b> Хидродинамичан облик тела риба за отпор брзој струји</li> <li style="margin-bottom: 22px;"><b style="color: #ffffff;">Продуценти:</b> Алге на дну, водена маховина <i>Fontinalis</i></li> <li style="margin-bottom: 0;"><b style="color: #ffffff;">Становници:</b> Поточна пастрмка, птица водомар</li> </ul>

<ul style="margin: 0; padding-left: 20px;"> <li style="margin-bottom: 22px;"><b style="color: #ffffff;">Услови:</b> Умерена брзина тока</li> <li style="margin-bottom: 22px;"><b style="color: #ffffff;">Особине воде:</b> Мања прозирност, мање раствореног кисеоника у односу на изворски део</li> <li style="margin-bottom: 0;"><b style="color: #ffffff;">Становници:</b> Риба липљан, ларва воденог мовца (посебна адаптација грађења кућице од облутака за заштиту од струје)</li> </ul>

<ul style="margin: 0; padding-left: 20px;"> <li style="margin-bottom: 22px;"><b style="color: #ffffff;">Услови:</b> Најспорији ток, муљевито дно</li> <li style="margin-bottom: 22px;"><b style="color: #ffffff;">Особине воде:</b> Природно мутна вода</li> <li style="margin-bottom: 22px;"><b style="color: #ffffff;">Бентос:</b> Црвић тубифекс у муљу</li> <li style="margin-bottom: 0;"><b style="color: #ffffff;">Становници:</b> Сом (спљоштено тело, бркови попут антена за лов), шаран (сваштојед)</li> </ul>

ЈЕЗЕРА И БАРЕ

Стајаће или споротекуће воде

Зоне и светлост

У језерима постоје <strong>обалска</strong> и <strong>дубинска зона</strong> (до које светлост не допире). У барама светлост допире до дна, па је животни свет готово идентичан обалској заједници језера.

Разлике услед дубине

<strong>Баре:</strong> Мање раствореног кисеоника и већа температурна колебања; лети могу пресушити, а зими се потпуно замрзнути.

<strong>Језера:</strong> Лети само опада ниво воде, док се зими услед дубине замрзава искључиво обалска зона.

Примери становника

<strong>Типични:</strong> Хидра, барски пуж, језерска пастрмка.

<strong>Водени паук:</strong> Живи под водом, али дише уз помоћ гнезда од мехурића ваздуха.

<strong>Жутотрби мукач:</strong> При нападу се окреће на леђа приказујући упозоравајућу боју.

<strong>Птице:</strong> Црна рода и чапље (дугоноге, не квасе перје), патке (пловне кожице, водоотпорно перје).

МОЧВАРЕ

Прелаз између водених и копнених екосистема

Угрожавање и Заштита Водених Екосистема

Извори Угрожавања

<strong style="color:#FFB74D;">Чврсти отпад (пластика)</strong> завршава у водама чак и ако није директно намерно бачен.

<strong style="color:#FFB74D;">Индустријске и комуналне отпадне воде</strong> се изливају директно; отрови улазе у ланац исхране.

<strong style="color:#FFB74D;">Пољопривреда:</strong> превелика употреба вештачких ђубрива изазива <strong>еутрофикацију</strong> (цветање воде).

<strong style="color:#FFB74D;">Туризам:</strong> уништавање обала уклањањем биљака и животиња ради "чишћења" плажа, бацање смећа.

<strong style="color:#FFB74D;">Прекомерни риболов и саобраћај:</strong> доводе до угрожавања врста (посебно јесетре).

<strong style="color:#FFB74D;">Хидроелектране:</strong> мењају екосистеме (пребрза сукцесија), спречавају мрест риба (изумирање малашке тулипе).

Мере Заштите

<strong style="color:#A5D6A7;">Депоније смећа</strong> морају бити удаљене од водотокова.

<strong style="color:#A5D6A7;">Смањена употреба</strong> вештачких ђубрива и пестицида у пољопривреди.

<strong style="color:#A5D6A7;">Пречишћавање отпадних вода</strong> (механичко, хемијско и биолошко пречишћавање постојеће воде).

<strong style="color:#A5D6A7;">Биоиндикатори:</strong> коришћење живих организама који својим присуством показују степен загађења.

<strong style="color:#A5D6A7;">Биомониторинг:</strong> континуирани процес научног праћења и процене стања животног окружења.

Карактеристике шумских екосистема

ЛИШЋАРСКЕ ЛИСТОПАДНЕ ШУМЕ

ЧЕТИНАРСКЕ ШУМЕ

Планински екосистеми Србије

УГРОЖАВАЊЕ И ЗАШТИТА ШУМА

Шума није место где треба правити роштиљ!

СЕЧА

Уништавање због грађе и њива

ШУМСКИ ПОЖАРИ

Веома опасни, стеља брзо гори

ЗАГАЂЕЊЕ

Загађење ваздуха и воде слаби шуме

ЛОВ И КРИВОЛОВ

Угрожава шумске животиње

ЗАКОНСКЕ МЕРЕ

Најбољи начин заштите су закони

ЧУВАЊЕ МИРА

Не правите буку и не плашите животиње

ОДНОШЕЊЕ СМЕЋА

Не остављајте отпатке у природи

БЕЗ ВАТРЕ

Најоштрије је забрањено ложење

КАРАКТЕРИСТИКЕ ЗЕЉАСТИХ ЕКОСИСТЕМА

СТЕПЕ

Пространи травнати екосистеми

Травнати екосистеми који су се некада пружали од Панонске низије све до великих азијских равница. Данас су готово у потпуности претвoрени у обрадиве пољопривредне површине (у Србији су преостали само ситни остаци).

Два неповољна периода

Организми се суочавају са изузетно хладним зимама (када мирују или мигрирају) и сувим, жарким летима која захтевају посебна прилагођавања биљака и животиња на недостатак влаге.

Прилагођеност суши

Ради смањења испаравања, биљке образују воштану превлаку, уске листове и трње. Неке могу и да увијају своје листове. Имају веома дуг корен, а карактеристична степска трава је ковиље.

Котрљан – биљка путник

Специфична биљка котрљан пред крај лета заузима лоптаст облик, суши се и откида. Снажан ветар га котрља стотинама километара како би успут расејао своје семе кроз степу.

Земљиште и животиње

Основа степе је изузетно плодно земљиште звано чернозем (црница) које обилује инсектима. Од типичних степских животиња на овом простору издваја се шарени твор.

ПЛАНИНСКЕ РУДИНЕ

Екосистеми високих надморских висина

<li style="margin-bottom: 12px;">Расту на највишим врховима, изнад горње границе шуме</li><li style="margin-bottom: 12px;"><b>Зима:</b> Неповољан период са екстремним условима</li><li style="margin-bottom: 12px;"><b>Јак ветар:</b> Кључни еколошки фактор на отвореном терену</li><li style="margin-bottom: 12px;"><b>Траве:</b> Имају танко и савитљиво стабло које ветар не ломи</li>

<li style="margin-bottom: 12px;"><b>Јастучаста форма:</b> Облик биљака преко којих ветар клизи без оштећења</li><li style="margin-bottom: 12px;"><b>Дивокоза:</b> Уски папци за кретање по камењару ("козја стаза")</li><li style="margin-bottom: 12px;"><b>Шарка:</b> Змија отровница</li><li style="margin-bottom: 12px;"><b>Звончић:</b> Планински цвет</li>

ЛИВАДЕ И ПАШЊАЦИ

Природна и вештачка травната станишта

<li style="margin-bottom: 12px;">Могу бити <b>природне</b> (речне долине које се плаве) или <b>вештачке</b></li><li style="margin-bottom: 12px;"><b>Ливаде:</b> Косе се, што директно спречава раст младица дрвећа</li><li style="margin-bottom: 12px;"><b>Пашњаци:</b> Стална испаша ствара нижу траву и утабано тло</li><li style="margin-bottom: 12px;"><b>Клима:</b> Повољнија од степске — живот буја већи део године</li>

<li style="margin-bottom: 12px;">Иако углавном вештачки створене, крију богате <b>природне биоценозе</b></li><li style="margin-bottom: 12px;"><b>Флора:</b> Разне врсте ситних трава, звездан, црвена детелина</li><li style="margin-bottom: 12px;"><b>Фауна:</b> Инсекти (ластин репак, бумбар) и птице (фазан)</li>

РЕЗИМЕ: ЖИВОТ У ЕКОСИСТЕМУ

ПРЕГЛЕД ГЛАВНИХ ТИПОВА ЕКОСИСТЕМА

ВОДЕНИ ЕКОСИСТЕМИ

<div style="display: flex; align-items: flex-start; margin-bottom: 20px;"><span style="color: #ffd700; margin-right: 15px; font-size: 28px; line-height: 1;">•</span><span style="flex: 1;">Реке<br><span style="font-size: 19px; color: #8bb5a1; margin-top: 4px; display: block;">(горњи, средњи, доњи ток)</span></span></div><div style="display: flex; align-items: flex-start; margin-bottom: 20px;"><span style="color: #ffd700; margin-right: 15px; font-size: 28px; line-height: 1;">•</span><span style="flex: 1;">Језера и баре</span></div><div style="display: flex; align-items: flex-start; margin-bottom: 20px;"><span style="color: #ffd700; margin-right: 15px; font-size: 28px; line-height: 1;">•</span><span style="flex: 1;">Мочваре</span></div>

ШУМСКИ ЕКОСИСТЕМИ

<div style="display: flex; align-items: flex-start; margin-bottom: 20px;"><span style="color: #ffd700; margin-right: 15px; font-size: 28px; line-height: 1;">•</span><span style="flex: 1;">Лишћарске листопадне шуме</span></div><div style="display: flex; align-items: flex-start; margin-bottom: 20px;"><span style="color: #ffd700; margin-right: 15px; font-size: 28px; line-height: 1;">•</span><span style="flex: 1;">Четинарске шуме</span></div>

ЗЕЉАСТИ ЕКОСИСТЕМИ

<div style="display: flex; align-items: flex-start; margin-bottom: 20px;"><span style="color: #ffd700; margin-right: 15px; font-size: 28px; line-height: 1;">•</span><span style="flex: 1;">Степе</span></div><div style="display: flex; align-items: flex-start; margin-bottom: 20px;"><span style="color: #ffd700; margin-right: 15px; font-size: 28px; line-height: 1;">•</span><span style="flex: 1;">Планинске рудине</span></div><div style="display: flex; align-items: flex-start; margin-bottom: 20px;"><span style="color: #ffd700; margin-right: 15px; font-size: 28px; line-height: 1;">•</span><span style="flex: 1;">Ливаде и пашњаци</span></div>

Сви екосистеми су међусобно повезани и зависе један од другог

Очување и заштита природних екосистема Србије је наша заједничка одговорност